Likvidacija je postupak prestanka doo koje ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza. Dakle, ako je vaša firma nesolventna – prezadužena ne možete sprovesti likvidaciju, već vam kao jedina mogućnost preostaje pokretanje stečaja.
Likvidacija može da bude dobrovoljna i prinudna. Dobrovoljna likvidacija se pokreće odlukom članova doo. Ovu odluku o pokretanju postupka likvidacije donosi skupština društva dvotrećinskom većinom od ukupnog broja članova društva, pri čemu se osnivačkim aktom može predvideti i drugačija većina, ali ne manja od obične većine članova DOO.
Za razliku od dobrovoljne, prinudna likvidacija se pokreće po službenoj dužnosti od strane Agencije za privredne registre (APR) ukoliko privredno društvo prestane da ispunjava zakonom zahtevane uslove nužne za njegovu egzistenciju. Zakon o privrednim društvima propisuje koji su to uslovi.
Postupak likvidacije
Prvi korak, predstavlja donošenje odluke o pokretanju postupka likvidacije. Ovom odlukom se imenuje likvidacioni upravnik, kao lice koje će biti zaduženo za sprovođenje likvidacije i zastupanje firme. Obično se imenuje direktor doo ili knjigovođa obzirom da i on učestvuje u postupku likvidacije firme. Ovu odluke je neophodno registrovati kod Agencije za privredne registre, a istovremeno se mora i objaviti oglas o pokretanju likvidacije na internet stranici APR-a.
Oglas o pokretanju likvidacije se objavljuje na sajtu APR-a u trajanju od 90 dana, a njegova svrha je da postupak učini transparentnijim, te da omogući poveriocima privrednog društva da prijave svoja potraživanja prema društvu (ako ih ima). Poverioci mogu svoja potraživanja da prijave najkasnije u roku od 30 dana po isteku objave oglasa, nakon čega će njihova potraživanja biti prekludirana (nenaplativa). Prema tome, poverioci firme imaju ukupno 120 dana počev od dana pokretanja likvidacije da prijave svoja potraživanja. Prijave potraživanja se šalju na adresu društva navedenu u oglasu, a o njihovoj osnovanosti odlučuje likvidacioni upravnik.
Sa druge strane, likvidacioni upravnik je dužan da poznatim poveriocima uputi i pisano obaveštenje o pokretanju likvidacije u kome ih poziva da prijave svoja potraživanja istovremeno ih upozoravajući na mogućnost nastupanja prekluzije za slučaj da to ne učine u pomenutim rokovima.
Privredno društvo može, u roku od 30 dana od prijema, da ospori potraživanje poverioca društva, što je dužan da obrazloži i o tome obavesti poverioca. Poverilac društva je ovlašćen da podnese tužbu sudu , u roku od 15 dan od dana prijema obaveštenja, radi utvrđivanja konačne osnovanosti njegovog potraživanja. Ako to ne učini, njegovo potraživanje će biti prekludirano (nenaplativo), pa društvo neće imati nikakve obaveze povodom tog potraživanja.
Likvidacioni upravnik je dužan da u roku od 30 dana od dana pokretanja likvidacije sastavi i članovima društva dostavi na usvajanje početni likvidacioni bilans. Početni likvidacioni bilans predstavlja vanredni finansijski izveštaj koji se sastavlja u skladu sa pravilima računovodstva i revizije.
Likvidacioni upravnik sastavlja i početni likvidacioni izveštaj, i to najranije 90 dana, a najkasnije 120 dana od dana početka likvidacije. U pomenutom roku izveštaj se podnosi na usvajanje članovima društva, nakon čega se registruje kod APR-a. Ovaj izveštaj mora da sadrži: 1) listu prijavljenih potraživanja 2) listu priznatih potraživanja 3) listu osporenih potraživanja 4) podatak da li je imovina društva dovoljna za namirenje svih obaveza društva 5) neophodne radnje za sprovođenje likvidacije 6) vreme predviđeno za završetak likvidacije. Tek u momentu kada registruje kod APR-a početni finansijski izveštaj, privredno društvo može otpočeti sa plaćanjem radi namirenja potraživanja poverilaca.
Nakon što isplati poverioce, likvidacioni upravnik sastavlja sledeće akte i izveštaje:
Po usvajanju ovih dokumenata, skupština DOO dvotrećinskom većinom donosi odluku o okončanju likvidacije. Registracijom ove odluke DOO se briše iz registra kod APR-a i zvanično prestaje da postoji.
Likvidacioni ostatak predstavlja imovinu društva koja preostane nakon izmirenja svih obaveza koje društvo ima. Raspodeljuje se među članovima društva u skladu sa odlukom o raspodeli likvidacionog ostatka. Kod DOO, ako osnivačkim aktom nije drugačije predviđeno likvidacioni ostatak se deli među članovima srazmerno veličini njihovih udela u društvu.
Ukoliko Vam treba pravna pomoć u postupku likvidacije Vaše firme, pozovite Advokatsku kancelariju Sarić.
