Ostavinski postupak je vanparnični postupak uređen Zakonom o vanparničnom postupku. On se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice na području njegove nadležnosti umrlo ili proglašeno za umrlo. Moguće je i da zainteresovana stranka, naslednik ili poverilac dostavi sudu dokaze o smrti ostavioca i na taj način predloži pokretanje ostavinskog postupka.
Matičar upisuje smrt u matičnu knjigu umrlih i dužan je da u roku od 30 dana dostavi sudu umrlicu (izvod iz matične knjige umrlih). Sud donosi rešenje kojim poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu i preda je sudu u roku od 30 dana. Po pozivu beležnika srodnici umrlog dostavljaju osnovne podatke o preminulom, o imovini koja čini zaostavštinu i osobama koje mogu biti pozvane na nasleđe. Beležnik proverava da li je posle umrlog ostao testament i ako jeste prosleđuje ga sudu i istom beležniku se poverava ostavinska rasprava.
Zakazuje se ročište na koje se pozivaju svi koji polažu pravo na nasleđe i zakonski i testametarni naslednici. Tada se raspravlja o svemu vezanom za nasleđe, a naročito o pravu na nasleđe i veličini nasleđenog dela. Ako su među naslednicima sporne neke činjenice postupak će biti prekinut i oni se upućuju da pokrenu parnični postupak radi utvrđenja spornih prava. Zakonodavac propisuje da se prekine sa raspravljanjem zaostavštine i upute stranke da pokrenu parnicu u slučajevima kao što su punovažnost ili sadržina testamenta, činjenice od kojih zavisi veličina naslednog dela a naročito uračunavanje u nasledni deo, u slučaju kada supružnik traži da se iz zaostavštine izdvoji imovina koja mu pripada kao bračna tekovina.
Ako nema spora, imovina se podeli prema zakonskom pravu na nasleđe ili dogovoru, ili ako postoji testament u skladu sa njim.
Naslednici su dužni da daju jasnu izjavu da li se primaju ili odriču nasleđa. Niko ne može da se prihvati nasleđa delimično ili pod uslovom. Ne može se za drugoga odreći nasleđa. Ukoliko se zakonski zastupnik odriče nasleđa u ime nerođenog deteta ta izjava proizvodi dejstvo samo uz saglasnost organa starateljstva. Neopravdani izostanak sa ročišta ne tumači se na štetu naslednika, već sa smatra da se on prihvata nasleđa. Nasledničke izjave ne mogu da se opozovu. Međutim, ako se tokom ostavinskog postupka sazna za nove činjenice za koje naslednik nije znao u momentu davanja izjave, on je može izmeniti. Kad se utvrdi kome pripada pravo na nasleđe, onda se donosi rešenje o nasleđivanju, čime se okončava postupak.
Novopronađeni testament nije povod za novo vođenje ostavinskog postupka, već sud poziva sva zainteresovana lica i obaveštava ih o postojanju testamenta i upućuje ih da mogu svoja prava ostvariti u parnici.
Kad nije poznato da li preminuli ima naslednika, sud oglasom poziva one koja polažu pravo na nasleđe da se prijave u roku od godinu dana. Ako se ne prijavi nijedan naslednik, sud će doneti rešenje kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji.
Prednost poveravanja vodjenja ostavinskog postupka u nadležnost javnim beležnicima je u brzini jer se ostavinska rasprava završava u 2-3 meseca dok je svakako mana u troškovima postupka koji su znatno viši od troškova kada ovaj postupak sprovodi sud. Za preduzimanje svih radnji u jednom postupku za raspravljanje zaostavštine javnom beležniku pripada jedna nagrada. Osnovica za obračun nagrade je vrednost zaostavštine. Vrednost zaostavštine određuje se na osnovu procene tržišne vrednosti stvari i prava koja sačinjavaju zaostavštinu, umanjene za ostaviočeve dugove. Troškovi u postupku za raspravljanje zaostavštine utvrđuju se u fiksnom iznosu, u visini od 3 boda po svakoj stranci koja učestvuje u postupku. Vrednost boda iznosi 150 dinara bez PDV-a.
