Testament, odnosno zaveštanje, je jednostrani pravni akt kojim ostavilac (zaveštalac) raspolaže svojom imovinom i koji proizvodi posledice nakon njegove smrti. Ostavilac testamentom za svoje naslednike postavlja jedno ili više lica. Sastavljanje testamenta omogućava ostaviocu da slobodno raspolaže svojom imovinom za slučaj smrti. No, testamentom se mogu dati i druge izjave i naredbe u vezi sa smrću onoga koji ga sačinjava. Primera radi, može se priznati očinstvo, imenovati izvršilac testamenta, itd.
Testament je opozivi izraz volje, a volja ima prednost nad nasleđivanjem po zakonu. Ako zaveštalac napiše valjani testament i njime obuhvati celokupnu imovinu, neće doći do nasleđivanja po zakonu. Ukoliko pak zaveštalac sačini testament samo za deo svoje imovine, taj deo imovine će se naslediti prema testamentu, a ostatak po zakonu. Ukoliko se imovina ne ostavlja samo jednoj osobi, mora se navesti koji će deo imovine naslednik dobiti. To se može utvrditi uopšteno, na primer tako da svaki od dvojice naslednika dobije polovinu, ili izričito nabrojati stvari koje će naslednicima pripasti. Zaveštalac može u testamentu da nametne uslove i rokove. Primera radi, može odrediti da dete postane naslednik samo ako upiše fakultet, i onda bi se radilo o uslovu za nasleđivanje, ili pak ukoliko se testamentom odredi godina kada dete može da postane naslednik , bilo bi reči o roku.
Da bi testament bio valjan, namera za sačinjavanje testamenta mora da bude ozbiljna, određena, stvarna i razumljiva, a sam testament mora da bude sačinjen u nekom od zakonom priznatih oblika. Naše zakonodavstvo poznaje čak 9 različitih oblika zaveštanja. Neki od oblika su privremenog ili vanrednog karaktera i proizvode dejstvo samo pod određenim uslovima u određenim rokovima (usmeno, vojno i brodsko zaveštanje).
Izbor oblika odnosno vrste testamenta nije lak, stoga mi preporučujemo da se sastavi svojeručni testament ili pak pisani testament potpisan pred svedocima.
Prednost svojeručnog testamenta je da ga možete sastaviti sami. Da bi ovaj testament bio punovažan zaveštalac testament mora napisati svojeručno i isti potpisati, i to bez prisustva svedoka, što garantuje privatnost i doprinosi sigurnosti zaveštaoca da testament sastavi bez ičijeg pritiska. Kod ove vrste testamenta nemate troškova, jedino se zahteva da ispunite sve uslove koji su propisani Zakonom o nasledjivanju. Medjutim mora se imati na umu da postoji određeni rizik da testament iz nekog razloga ne bude važeći, razumljiv ili da prilikom njegovog sastavljanja ostavilac propusti da navede deo imovine ili određene uslove i rokove koji bi mogli biti bitni za izvršenje testamenta, kao i mogućnost da testament ne bude pronadjen ili pak bude izgubljen ili sakriven. Ukoliko biste se prilikom izrade ovakve vrste zaveštanja posavetovali sa advokatom, značajno biste umanjili mogućnost sporova u vezi sa pitanjem punovažnosti same forme i sadržaja.
Pisani testament potpisan pred svedocima jeste forma testamenta koji se sastavlja tako što zaveštalac pred dva istovremeno prisutna svedoka svojeručno potpisuje unapred sastavljeno pismeno, izjavljuje da ga je pročitao i priznaje ga za svoju poslednju volju. Ovde postoje tri bitna elementa: pismena redakcija ostaviočeve poslednje volje, potvrđivanje isprave, kao i prisustvo testamentarnih svedoka. Dakle, u slučaju ovog testamenta zaveštalac može sam, na bilo koji način sačiniti ispravu ili je može dati drugom licu da je sačini (na primer, advokatu). Za nastanak ovog testamenta neophodno je da zaveštalac prethodno pripremljeno pismeno potpiše, da ga prizna za svoj testament, da izjavi da ga je pročitao, da ove radnje uradi istovremeno u prisustvu dva svedoka i da se ispod zaveštaoca potpišu i svedoci. Priznanje zaveštaoca može biti izričito i prećutno. Tako, na primer, zaveštalac može testament koji je po njegovom nalogu odštampao advokat samo pokazati svedocima i izjaviti da ga je pročitao i da je to njegovo zaveštanje i samo ga potpisati, a isto tako može naglas pročitati tekst testamenta, a onda ga priznati za svoj. Uslov da bi neko lice moglo biti testamentarni svedok je da je pismeno, i mora znati jezik na kojem zaveštalac priznaje ispravu za svoj testament. Posebna zanimljivost je u tome da svedoci ne moraju doživeti trenutak ostaviočeve smrti. Svojstvo testamentarnog svedoka može imati advokat koji je sačinio ispravu za zaveštaoca, što samo po sebi ne dovodi u sumnju njegovu nepristrasnost i ne čini ga zainteresovanim za sadržinu testamenta.
Zaveštalac može opozvati zaveštanje bilo kada i to: izričito – sastavljanjem novog testamenta u jednoj od formi propisanih zakonom, pa tako testament sačinjen pred svedocima može biti opozvan i svojeručnim testamentom. Takođe, može biti opozvan i prećutno – ako je sačinjen novi testament koji je u suprotnosti sa odredbama ranije sačinjenog testamenta. Isto tako, zaveštalac može opozvati testament konkludentnim radnjama, tako što će faktički ili pravnim poslom među živima, raspolagati individualno određenim stvarima ili pravima, koje su prethodno bile zaveštane. Faktičko korišćenje stvari je na primer njena upotreba u meri koja dovodi do trošenja stvari u potpunosti ili u njenom pretežnom delu, dok pravno raspolaganje predstavlja zaključenje pravnih poslova kojima se stvar otuđuje (ugovor o doživotnom izdržavanju, o poklonu i sl.). Pretpostavlja se da je na navedeni način testament zapravo opozvan.
