Ugovorom o doživotnom izdržavanju primalac izdržavanja se obavezuje da posle svoje smrti na davaoca izdržavanja prenese svojinu tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.
Primalac doživotnog izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. Potrebno je da se precizira jasno koje nepokretnosti su predmet ugovora i koje pokretne stvari tačno, a posebno ako su veće vrednosti (automobili i sl.). Isto tako, zabranjeno je da primalac izdržavanja otuđi, optereti ili na neki način uništi predmet ugovora o doživotnom izdržavanju. Na taj način se otvara mogućnost za davaoca izdržavanja da raskine ugovor i da zahteva da mu se vrati nazad sve što je dao i učinio primaocu izdržavanja. Ako što drugo nije ugovoreno, obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe. Takođe, postoji i dužnost davaoca da sahrani primaoca izdržavanja i snosi troškove sahrane, što ne mora biti predviđeno u ugovoru da bi obavezivalo davaoca izdržavanja. Nije uslov punovažnosti ugovora o doživotnom izdržavanju da davalac ima obavezu da izdržava primaoca kroz davanje materijalnih dobara jer se može ugovoriti nega primaoca izdržavanja i služenje u smislu održavanja urednosti prostorija gde ovaj boravi, pripreme hrane i pića itd.
Davalac izdržavanja može biti svako poslovno sposobno lice, i srodnici primaoca izdržavanja, kao što su supružnik, deca, unuci, ali je ugovor ništav ukoliko je davalac izdržavanja lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, bolnice, različite agencije i slično), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva. To ne znači da se ugovor ne može zaključiti sa lekarom koji je prijatelj ili rođak primaoca izdržavanja, dakle koji se ne stara o primaocu izdržavanja u okviru vršenja svoje delatnosti. Ovaj ugovor je neprenosiv i primalac doživotnog izdržavanja ne može ustupiti svoja prava iz ovog ugovora nekom trećem licu, ali ugovorom može biti određeno da neko drugo lice umesto davaoca izdržavanja može preduzimati neke ili čak sve obaveze davaoca izdržavanja. To je situacija kada davalac doživotnog izdržavanja angažuje medicinsku sestru da se stara o nezi i zdravlju primaoca izdržavanja. Ne sme se primalac izdržavanja protiviti da ga neguju i da se o njemu staraju lica koja su članovi porodice davaoca izdržavanja ako je ugovoreno da će primalac i davalac izdržavanja zasnovati zajednicu života. Kada se dogodi da davalac izdržavanja premine pre primaoca, prava i obaveze mogu naslediti njegovi naslednici ako oni prihvate da se produži ugovor o doživotnom izdržavanju i ako su pozvani na nasleđe. U protivnom, ugovor prestaje da važi, a naslednici mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje, a visinu će odredi sud pazeći na imovno stanje primaoca izdržavanja i lica koja su mogla produžiti ovaj ugovor. Ipak, nije moguće da naslednici primaoca izdržavanja steknu pravo na potraživanje primaoca od davaoca izdržavanja.
Vrednost obaveza davaoca izdržavanja u vreme zaključenja ugovora nije poznata, jer je momenat smrti primaoca izdržavanja buduća neizvesna okolnost. Obaveza davaoca izdržavanja može da bude znatno manja, ili da znatno nadmaši vrednost imovine primaoca izdržavanja, koja je predmet ugovora, u zavisnosti od dužine života primaoca izdržavanja, pa je stoga ugovor o doživotnom izdržavanju aleatoran i na njega se ne može primeniti načelo ekvivalentnosti, koje važi za dvostrano teretne ugovore građanskog prava, niti podleže poništenju po pravilima obligacionog prava o prekomernom oštećenju. Prema Zakonu o nasledjivanju,ukoliko u vreme zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju nije bilo neizvesnosti za stranke, ugovor može biti poništen. Na primer, to je moguće kada davalac izdržavanja zna da primalac boluje od teške bolesti gde je jasno da će uskoro umreti.
Kada umre primalac doživotnog izdržavanja, a predmet ugovora je bila nepokretnost, davalac može da se uknjiži kao vlasnik iste kada podnese ugovor o doživotnom izdržavanju i dokaz o smrti primaoca.
Ne smatra se da je davalac primaočev naslednik i o njegovim pravima se ne može odlučivati u ostavinskom postupku. Sve stvari koje su predmet ugovora se izdvajaju iz zaostavštine primaoca doživotnog izdržavanja. Iz svih tih stvari i prava ne mogu se namiriti nužni naslednici primaoca izdržavanja.
Davalac doživotnog izdržavanja nema obavezu da namiri poverioce primaoca izdržavanja, već ta obaveza tereti njegove naslednike.
Ugovor o doživotnom izdržavanju može da se raskine sporazumno i mora biti raskinut u istom onom obliku u kom je sačinjen. Može biti raskinut zbog neizvršenja, ali nije moguć raskid zbog delimičnog neizvršenja u nekom minimalnom i trenutnom pogledu. Na primer, davalac doživotnog izdržavanja zaboravi da kupi namirnice jedan dan. Takodje ukoliko je ugovorena zajednica života davaoca i primaoca izdržavanja, i odnosi se toliko izmedju njih poremete, u tom slučaju je moguće raskinuti ovaj ugovor. Ugovor o doživonom izdržavanju su često predmet sudskih postupaka pa naslednici primaoca izdržavanja često pred sudom dokazuju da primalac izdržavanja nije bio sposoban za rasudjivanje u momentu zaključenja ugovora, stoga se preporučuje neuropshijatrijsko veštačenje primaoca izdržavanja neposredno pre zaključenja ovog ugovora.
Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanja mogu zahtevati samo zakonski naslednici primaoca doživotnog izdržavanja u roku od godinu dana od saznanja za ugovor (ako su znali za njega za vreme života primaoca, rok teče ipak od smrti primaoca izdržavanja), odnosno najkasnije u roku od tri godine od primaočeve smrti.
Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključuje se kod javnog beležnika. Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave, prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju. U suprotnom, ugovor je ništav.
