Prema Porodičnom zakonu, brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca. Brak se može sklopiti samo na osnovu slobodnog pristanka budućih supružnika. Brak prestaje smrću supružnika, poništenjem i razvodom.
Porodični zakon detaljno reguliše prestanak braka razvodom, pa tako predviđa sporazumni razvod braka i razvod koji se pokreće tužbom.
Sporazumni razvod braka je svakako najbolji način da se brak razvede što brže i efikasnije. Supružnici se sporazumevaju o svim važnim pitanjima prestanka njihove zajednice života. Tako da, sporazum obavezno mora da sadrži pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine. Sud se ne meša u deobu imovine supružnika. Ukoliko supružnici imaju dete ili decu obavezno je da sačine sporazum o vršenju roditeljskog prava. Sud u ovom pitanju ima pravo da se meše u ovaj sporazum. To pravo počiva u neophodnosti da se ustanovi šta je najbolji interes deteta. Ovaj sporazum može imati oblik sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vršenju roditeljskog prava.
Ukoliko je zaključen sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava on obuhvata sporazum roditelja o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, sporazum o visini doprinosa za izdržavanje deteta od drugog roditelja i sporazum o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem.
Kada dogovor nije moguć, budući da bilo koji supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika, tada se podnosi sudu tužba za razvod braka. Sud po prijemu tužbe istu ispituje i u roku od 15 dana od dana prijema zakazuje postupak posredovanja. Ovaj postupak je podeljen na postupak za pokušaj mirenja i postupak za pokušaj sporazumnog okončanja spora tj. nagodbu i pokreće se onda kada je postupak za razvod braka pokrenut tužbom. Medjutim posredovanje se ne sprovodi ako jedan od supružnika ne pristane na to, ako je jedan od supružnika nesposoban za rasuđivanje, ako je boravište jednog od supružnika nepoznato ili ako jedan ili oba supružnika žive u inostranstvu. Sud u ovom postupku odlučuje i o imovinskom pitanju supružnika. Pa tako imovina supružnika može biti posebna i zajednička. Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini kao i drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine.
Prezime može da se promeni nakon prestanka braka, ali to nije obaveza. Prezime može da se promeni u roku od 60 dana od dana prestanka braka, pa se može uzeti prezime koje je supružnik imao pre sklapanja braka.
