Mogući načini angažovanja direktora određeni su odredbama Zakona o radu, dok je okvir njegovih dužnosti i ovlašćenja predmet Zakona o privrednim društvima.
Što se tiče oblika angažovanja, Zakon o radu predviđa dve vrste ugovora koji mogu da se zaključe sa direktorom. Jedan je standardan ugovor o radu na osnovu kog direktor stupa u radni odnos, dok je drugi oblik angažovanja rad direktora van radnog odnosa, a na osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora. Ovakav ugovor naziva se još menadžerski ugovor ili ugovor o angažovanju direktora. Specifičnost ugovora o angažovanju direktora je da u ugovorni odnos stupaju, u načelu, dve ravnopravne strane, uređujući ga onako kako njima odgovara, bez bilo kakvih striktnih uslovljenosti i ograničenja.
U takvom odnosu ste slobodni da uredite mesto, način rada, vreme i dinamiku angažovanja i radnih obaveza direktora, kao i da slobodno odredite naknadu za takav rad.
Fleksibilnost ugovora o regulisanju prava i obaveza direktora daje mogućnost čak i da se unese odredba da direktor za svoj rad ne prima nikakvu naknadu, odnosno da se takve naknade odriče.
Koliko god Vam ovo zvučalo čudno, praksa pokazuje da su ovakve odredbe vrlo česte.
Direktor stranac u radnom odnosu, kao i direktor stranac angažovan po osnovu Ugovora o pravima i obavezama direktora moraju da plaćaju poreze i doprinose. To su:
Direktor stranac u redovnom radnom odnosu
Direktor stranac može zasnovati radni odnos sa privrednim društvom u kome će biti angažovan na funkciji direktora. U tom slučaju sa poslodavcem zaključuje Ugovor o radu i postaje zaposleno lice koje ima pravo na zaradu, na naknadu troškova, na godišnji odmor, bolovanje i ostala prava i obaveze kao ostali zaposleni. Poslodavac je u obavezi da mu takođe obračunava i plaća mesečne poreze i doprinose.Stoga, direktor koji je zaposlen po osnovu Ugovora o radu, ne može primati naknadu manju od minimalne zarade utvrđene Zakonom.
Na zaradu koja je određena ugovorom, a koja ne može biti ispod minimalne zarade, dodaju se ostali dodaci (topli obrok, regres…) za taj mesec i plaća se porez od 10% uz priznavanje poreskog oslobođenja koje je trenutno (od 01.01.2021.) 18.300 dinara.
Međutim, na osnovicu za doprinose koja predstavlja ukupnu bruto zaradu, a najviše do iznosa maksimalne osnovice (maksimalna osnovica u ovom slučaju trenutno iznosi 368.590,00 dinara) plaćaju se doprinosi na teret zaposlenog – ukupno 19,9% i doprinosi na teret poslodavca 16,65%.
Doprinosi na teret zaposlenog su:
Doprinosi na teret poslodavca su:
U ovom slučaju ne postoji mogućnost primene Sporazuma o socijalnom osiguranju i Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Ne uzima se u obzir zaključen sporazum o socijalnom osiguranju sa konkretnom zemljom, dok se zarada koja se u Srbiji ostvaruje od domaćeg poslodavca, oporezuje u Srbiji.
Direktor stranac angažovan po osnovu menadžerskog ugovora
Direktor stranac može sa firmom da zaključi i menadžerski ugovor i tada direktor nije u redovnom radnom odnosu i nema status zaposlenog lica, već samo zastupa pravno lice i po osnovu ovog ugovora ima pravo da ostvari naknadu za rad. Poslodavac je u obavezi da mu obračuna i plati poreze i doprinose.
Na naknadu utvrđenu ugovorom se plaća porez 20%, doprinos za PIO 25,5%, a doprinos za zdravstvo 10,3% u zavisnosti da li je direktor osiguran negde po osnovu radnog odnosa ili ne. Direktor van radnog odnosa ima obavezu da plaća doprinose za socijalno osiguranje ako u Srbiji nije osiguran po drugom osnovu. Ukoliko jeste plaća se samo doprinos za PIO.
MOGUĆNOSTI IZBEGAVANJA PLAĆANJA DOPRINOSA
Kada je direktor nerezident, postoji mogućnost izbegavanja plaćanja doprinosa, ukoliko:
Ukoliko se dostavi potvrda da je u toj zemlji osiguran po osnovu radnog odnosa i potvrda o rezidentnosti u tom slučaju se obračunava samo porez u Srbiji pod uslov da postoji sporazum sa tom zemljom koji je u primeni.
U svim drugim slučajevima, kada je direktor stranac u stranoj državi sa kojom Srbija ima zaključen sporazum o socijalnom osiguranju nije osiguran po osnovu zaposlenja, već je osiguran po osnovu:
ne postoji mogućnost izuzimanja od plaćanja socijalnih doprinosa prilikom isplate ugovorene naknada po osnovu menadžerskog ugovora.
USLOVI DA STRANAC BUDE ANGAŽOVAN NA FUNKCIJU DIREKTORA
Da bi stranac mogao biti angažovano na poziciji direktora moraju se obezbediti sledeći uslovi:
Odobrenje za privremeni boravak je dozvola strancu da u Srbiji boravi u periodu dužem od 90 dana tokom 180 dana, kao i uslov za dobijanje dozvole za rad u Republici Srbiji.
Međutim, kao specifičnost privremenog boravka po osnovu zaposlenja javlja se korak koji je neophodno preduzeti pre samog podnošenja zahteva Upravi za strance. Taj korak je dobijanje izveštaja o tzv. ispitivanju tržišta rada.
U slučaju podnošenja zahteva za izdavanje radne dozvole za zapošljavanje, Nacionalna služba je u obavezi da po prijavi potrebe za zapošljavanjem koju podnosi poslodavac sprovede test tržišta rada.
Postupak je sledeći:
Zahtev za izdavanje, odnosno produženje dozvole za rad direktoru - strancu, podnosi se organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja prema sedištu poslodavca.
U drugom slučaju, ukoliko se direktor angažuje van rada, direktor ne mora imati radnu dozvolu. On nije uslovljen da boravi u našoj zemlji i da svoje poslove obavlja iz Srbije. On ih može obavljati iz druge države.Tada ima pravo da boravi u Srbiji do 90 dana i bez odobrenog privremenog boravka.
Osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću u Slovačkoj je vrlo slično osnivanju DOO u Srbiji. S.R.O. ( spoločnosť s ručením obmedzeným) pandam srpskom DOO, može da osnuje svako pravno ili fizičko lice. Jedini uslov je da lice koje želi da osnuje S.R.O. nije krivično kažnjavano, a šta se dokazuje uverenjem o nekažnjavanju iz zemlje porekla, koje mora biti snabdeveno apostil pečatom.
Jednako kao DOO i S.R.O. predstavlja privredno društvo u kome su 1 ili više članova društva vlasnici udela u osnovnom kapitalu društva. Članovi ne odgovaraju za obaveze društva, odnosno oni odgovaraju samo do visine svog uloga. Minimalni upisani osnovni kapital iznosi 5.000 evra i isti se ne mora uplatiti odmah prilikom osnivanja, već se mora samo upisati, a u osnivačkom aktu se mora odrediti u kom roku će član društva uplatiti ulog, a najkasnije u roku od 5 godina od dana osnivanja firme.
S.R.O posluje i učestvuje u pravnom prometu pod svojim poslovnim imenom koje se mora registrovati u Trgovinskom registru. Naziv firme se mora razlikovati od naziva druge firme tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugom firmom.
Za osnivanje S.R.O. je potrebno da firma ima poslovnu adresu. U poslednje vreme sve više se govori o virtuelnom sedištu, što bi se moglo smatrati da za niže troškove firmama se nudi adresa sedišta za registraciju, usluga preuzimanja pošte, filtriranje i preusmeravanje poruka, čak i mogućnost povremenog korišćenja prostorija za slučaj da za tim postoji potreba.
Prilikom osnivanja S.R.O. klijent mora da odabere delatnost kojom će se firma baviti. Dok srpski DOO ima jednu pretežnu delatnost koju registruje, on može obavljati i druge delatnosti koje nisu zakonom zabranje nezavisno da li su odredjene osnivačkim aktom, slovački S.R.O može obavljati samo one deletanosti koje registruje u Trgovinskom registru. Broj delatnosti koje će S.R.O. registrovati nije ograničen.
Klijent koji osniva firmu u Slovačkoj mora da donese odluku da li će direktor u S.R.O biti lice koje je državljanin Evropske unije ili lice koje dolazi iz trećih zemalja ( na primer Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo). Razlika je u tome da državljanu Evropske unije po osnovu prava i slobode kretanja radnika u Evropskoj uniji, ne treba radna dozvola koju izdaje nadležni ogran u Slovačkoj, dok za državljane trećih zemalja koji bi bili direktori u slovačkoj firmi su predvidjeni uslovi u obliku radne dozvole i privremenog boravka po osnovu zaposlenja. Takodje, za državljane trećih zemalja koji bi bili direktori predvidjeno je da moraju deponovati odredjena novčana sredstva na račun banke u Slovačkoj, kao jedan od uslova za dobijanja radne dozvole i odobravanja boravka.
Dakle, ukoliko želite da direktor u S.R.O. bude državljanin na primer Srbije, direkor mora podneti zahtev za odobrenje privremenog boravka i zahtev za radnu dozvolu po osnovu zaposlenja. Radnu dozvolu izdaje nadležna Nacionalna služba za zapošljavanje R. Slovačke prema sedištu firme nakon isteka oglasa na tržištu rada, a koji se obavezno objavljuje. Dozvolu za boravak izdaje Uprava za strance nakon registracije firme, u roku od 90 dana od dana podnošenja zahteva. Boravišna dozvola se odobrava u trajanju od godinu dana, nakon toga se mora podneti zahtev za produženje boravka.
Nakon registracije firme potrebno je da otvorite račun u banci. Ukoliko se odlučite da direktor u firmi bude državljanin treće zemlje račun u banci je potrebno da otvori i direktor na koji će deponovati novac, a o čemu će banka izdati potvrdu, koja je jedan od uslova za dobijanje radne i boravišne dozvole.
Advokatska kancelarija Sarić saradjuje sa advokatima u Slovačkoj i pruža podršku u procesu osnivanja S.R.O., obezbedjuje sedište za firmu, pruža pravnu pomoć u procesu odobravanja radne i boravišne dozvole. Ukoliko želite da postanete vlasnik slovačke firme kontaktirajte Advokatsku kancelariju Sarić.
Prema Zakonu o privrednim društvima pravne forme privrednih društava koje možete osnovati u Srbiji jesu društvo sa ograničenom odgovornošću, akcionarsko društvo, ortačko društvo, kao i komanditno društvo.
Najčešći oblik privrednih društva koji se osniva u Srbiji je svakako društvo sa ograničenom odgovornošću jer je pogodan za mala i srednja preduzeća. DOO predstavlja privredno društvo u kome su 1 ili više članova društva vlasnici udela u osnovnom kapitalu društva. Članovi ne odgovaraju za obaveze društva, odnosno oni odgovaraju samo do visine svog uloga. Međutim, u slučajevima zloupotrebe pravila o ograničenoj odgovornosti za obaveze društva, članovi koji učine ovakvu zloupotrebu, postaju u potpunosti odgovorni za štetu koju na taj način prouzrokuju. Na osnovu svog uloga, članovi mogu da upravljaju sa dobiti društva i u tom smislu se opredele za isplatu profita u visini procenta članskog udela ili za neisplatu.
Osnovni kapital DOO je novčana vrednost upisanih uloga članova društva u društvo. Pod „upisanim” ulogom, smatra se registracija visine uloga člana društva, povodom koje član ima obavezu uplate, odnosno unošenja uloga. Ulozi mogu biti novčani i nenovčani (samo u stvarima i pravima) i izražavaju se u dinarima. Minimalni upisani osnovni kapital (novčani ili nenovčani) iznosi 100,00 RSD, osim ukoliko je posebnim zakonom predviđen viši iznos.Prilikom osnivanja DOO ulog se ne mora uplatiti/uneti, već se mora samo upisati, a u osnivačkom aktu se mora odrediti u kom roku će član društva uplatiti/uneti ulog, a najkasnije u roku od 5 godina od dana donošenja osnivačkog akta. Osnivač/i prilikom osnivanja DOO, u zavisnosti od svojih potreba, odlučuju da li će upravljanje društvom biti jednodomno ili dvodomno. Jednodomno upravljanje podrazumeva jednog ili više direktora a dvodomno da pored direktora u firmi postoji i nadzorni odbor.
DOO posluje i učestvuje u pravnom prometu pod svojim poslovnim imenom koje se mora registrovati u Agenciji za privredne registre. U poslovnom imenu mora biti sadržan naziv, pravna forma (u konkretnom slučaju doo) i mesto sedišta društva. Poslovno ime mora biti napisano na srpskom jeziku, na ćiriličnom ili latiničnom pismu. Naziv firme može biti na stranom jeziku i može sadržati rimske i arapske brojeve i najvažnije isti ne sme biti istovetan ili sličan nazivu druge firme. Naziv firme se mora razlikovati od naziva druge firme tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugom firmom. Ukoliko postoji identičan ili sličan naziv, prijava će biti odbačena! Takođe, čak i ukoliko APR dozvoli registraciju firme pod određenim poslovnim imenom koje je slično poslovnom imenu već postojećeg društva, a koje se bavi istom ili sličnom delatnosti, u nekim situacijama možete očekivati da se podnese tužba protiv vašeg novog društva. Tom tužbom bi se od vašeg društva tražilo da promeni naziv kao deo poslovnog imena.
Za osnivanje doo je potrebno da firma ima poslovnu adresu, koja je bitna ne samo što je sadržana u nazivu firme i bez tog elementa firma ne može biti registrovana već i iz strateških, pravnih i proceduralnih razloga. Doo mora da registruje adresu sedišta i mora da registruje adresu za prijem pošte ukoliko na adresi sedišta društvo ne bi faktički primalo poštu. Adresa za prijem pošte se ne naznačava posebno ako je ova adresa istovetna adresi sedišta firme. Pored ovih adresa firma mora registrovati i adresu za prijem elektronske pošte. U poslednje vreme sve više se govori o virtuelnom sedištu, što bi se moglo smatrati da za niže troškove firmama se nudi adresa sedišta za registraciju, usluga preuzimanja pošte, filtriranje i preusmeravanje poruka, čak i mogućnost povremenog korišćenja prostorija za slučaj da za tim postoji potreba.
Dalje da bi ste osnovali doo potrebno je da sastavite osnivački akt i to u formi odluke o osnivanju ili ugovora o osnivanju, u zavisnosti da li doo osniva jedno lice ili više lica. Pri sastavljanju osnivačkog akta DOO, važno je da navedete sve njegove obavezne elemente, koji su propisani Zakonom a to su:
Troškove osnivanja društva mogu da snose društvo ili osnivači. Ukoliko osnivačkim aktom nije određeno, osnivači će biti dužni da snose ove troškove. Stoga je preporučljivo da se osnivačkim aktom propiše da osnivači snose troškove osnivanja društva, kao i da osnivači imaju pravo na povraćaj troškova osnivanja od strane društva.
Potpis/i osnivača na osnivačkom aktu moraju biti overeni. Overu vrši javni beležnik.
Nakon toga sledi podnošenje potrebne dokumentacije u Agenciji za privredne registre. Postupak registracije se sprovodi preko jednošalterskog sistema registracije koji omogućava da DOO sa registracijom osnivanja istovremeno dobije: Matični broj (MB), Poreski identifikacioni broj (PIB), Broj osiguranika zdravstvenog osiguranja koji izdaje Republički Zavod za Zdravstveno Osiguranje (RZZO).
Postupak započinje podnošenjem registracione prijave osnivanja, uz prateću dokumentaciju, što se može učiniti neposredno u sedištu APR u Beogradu, u nekoj od organizacionih jedinica APR, ili poštom. Navedene spise podnosi osnivač ili lice koje je punomoćjem ovlašćeno od strane osnivača.
Rok za podnošenje prijave je 15 dana od dana donošenja osnivačkog akta, s tim da je potrebno da se i odluka o imenovanju zastupnika i/ili nadzornog odbora takođe registruje u tom roku, ako nije sadržana u osnivačkom aktu.
Da bi ste mogli da raspolažete sredstvima na tekućem računu firme, a koji morate otvoriti u banci neophodno je popuniti tzv.“ OP obrazac”, koji se mora overiti kod javnog beležnika.
Nakon donošenja Rešenja APR o registraciji DOO, potrebno je da otvorite tekući račun firme što možete učiniti u banci po vašem izboru.
Mnogim osnivačima važno da znaju koliko će to puta morati lično da se pojave tokom procedure osnivanja društva, naročito ukoliko se radi o strancima ili pak o tome da su često odsutni iz Srbije, činjenica da prisustvo osnivača pri osnivanju firme nije potrebno, značajno može da olakša ceo postupak. U ovom postupku Vam može pomoći Advokatska kancelarija Sarić. Svaki korak za osnivača može da obavi opunomoćeni advokat, a uz specijalno punomoćje može i da, u ime osnivača, potpiše osnivački akt. Takodje Advokatska kancelarija saradjuje i sa mnogim bankama, stoga klijentima nudimo i pravnu pomoć u procedurama otvaranja računa u banci.
Ogranak stranog privrednog društva je izdvojeni organizacioni deo stranog privrednog društva na teritoriji Republike Srbije preko koga društvo obavlja delatnost u skladu sa zakonom.
Pretežna delatnost ogranka se može razlikovati od pretežne delatnosti društva osnivača. Takodje i zastupnik ogranka i zastupnik društva mogu biti isto lice ali isto tako i ne moraju. Ogranak nema status pravnog lica, već samo status organizacione jedinice društva osnivača koja deluje u ime i za račun društva osnivača. Ogranak ne može imati svoju imovinu, već koristi imovinu društva osnivača i shodno tome društo osnivač je neograničeno odgovoran za obaveze svog ogranka prema trećim licima koja proisteknu iz poslovanja ogranka. Medjutim, treba napomenuti da društvo osnivač upravlja poslovanjem ogranka. Društvo osnivač može osnovati jedan ili više ogranaka u Srbiji.
Ogranak se osniva donošenjem odluke o osnivanju ogranka, koju donosi skupština društva osnivača. Zatim, potrebno je podneti registracionu prijavu za osnivanje ogranka Agenciji za privredne registre Republike Srbije, koja nakon toga donosi rešenje o registraciji ogranka i registruje ga u Registru privrednih društava.
Ogranci stranih privrednih društava smatraju se rezidentima, shodno tome posluju preko svojih rezidentnih bankovnih računa u Srbiji. Društvo osnivača može da da pozajmice ogranku i to tako što će se iznos pozajmice deponovati na račun ogranka. Ogranak može da prenese novčana sredstva sa svog rezidentnog bankovnog računa u inostranstvo nakon što dobije od nadležnog organa potvrdu da ne postoje neizmirene poreske obaveze ogranka po osnovu te transakcije. Ogranci su dužni da vode knjigovodstvo i podnose finansijske izveštaje Agenciji za privredne registre, i izveštaje Narodnoj Banci Republike Srbije, te u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost (PDV) obavezni su da podnesu prijavu za registraciju PDV poreskog obveznika nadležnom poreskom organu ukoliko je njihov promet premašio iznos od 8.000.000,00 RSD (dinara) u prethodnih 12 meseci.
Društvo osnivač osim ogranka može da osnuje i predstavništvo koje ima status izvojenog organizacionog dela, koji može obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnih poslova tog društva. Ni predstavništvo kao i ogranak nema svojstvo pravnog lica i može zaključivati samo pravne poslove u vezi tekućeg poslovanja. Društvo osnivač odgovara za obaveze predstavništva prema trećim licima. Predstavništvo se osniva na osnovu odluke nadležnog organa društva osnivača. Jednako kao i kod osnivanja ogranka i predstavništvo mora biti registrovano kod Agencije za privredne registre putem podnošenja registracione prijave Agenciji, nakon čega Agencija donosi rešenje o registraciji predstavništva i registruje ga u Registru privrednih društava. Predstavništva ne vode knjigovodstvo i ne podnose izveštaje koje su ogranci u obavezi da podnose Agenciji za privredne registre i Narodnoj Banci Srbije. Predstavništva ne mogu da otvore sopstvene bankovne račune u Srbiji, te umesto toga nerezidentni bankovni račun društva osnivača u Srbiji se koristi za poslovanje predstavništva.
Likvidacija je postupak prestanka doo koje ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza. Dakle, ako je vaša firma nesolventna – prezadužena ne možete sprovesti likvidaciju, već vam kao jedina mogućnost preostaje pokretanje stečaja.
Likvidacija može da bude dobrovoljna i prinudna. Dobrovoljna likvidacija se pokreće odlukom članova doo. Ovu odluku o pokretanju postupka likvidacije donosi skupština društva dvotrećinskom većinom od ukupnog broja članova društva, pri čemu se osnivačkim aktom može predvideti i drugačija većina, ali ne manja od obične većine članova DOO.
Za razliku od dobrovoljne, prinudna likvidacija se pokreće po službenoj dužnosti od strane Agencije za privredne registre (APR) ukoliko privredno društvo prestane da ispunjava zakonom zahtevane uslove nužne za njegovu egzistenciju. Zakon o privrednim društvima propisuje koji su to uslovi.
Postupak likvidacije
Prvi korak, predstavlja donošenje odluke o pokretanju postupka likvidacije. Ovom odlukom se imenuje likvidacioni upravnik, kao lice koje će biti zaduženo za sprovođenje likvidacije i zastupanje firme. Obično se imenuje direktor doo ili knjigovođa obzirom da i on učestvuje u postupku likvidacije firme. Ovu odluke je neophodno registrovati kod Agencije za privredne registre, a istovremeno se mora i objaviti oglas o pokretanju likvidacije na internet stranici APR-a.
Oglas o pokretanju likvidacije se objavljuje na sajtu APR-a u trajanju od 90 dana, a njegova svrha je da postupak učini transparentnijim, te da omogući poveriocima privrednog društva da prijave svoja potraživanja prema društvu (ako ih ima). Poverioci mogu svoja potraživanja da prijave najkasnije u roku od 30 dana po isteku objave oglasa, nakon čega će njihova potraživanja biti prekludirana (nenaplativa). Prema tome, poverioci firme imaju ukupno 120 dana počev od dana pokretanja likvidacije da prijave svoja potraživanja. Prijave potraživanja se šalju na adresu društva navedenu u oglasu, a o njihovoj osnovanosti odlučuje likvidacioni upravnik.
Sa druge strane, likvidacioni upravnik je dužan da poznatim poveriocima uputi i pisano obaveštenje o pokretanju likvidacije u kome ih poziva da prijave svoja potraživanja istovremeno ih upozoravajući na mogućnost nastupanja prekluzije za slučaj da to ne učine u pomenutim rokovima.
Privredno društvo može, u roku od 30 dana od prijema, da ospori potraživanje poverioca društva, što je dužan da obrazloži i o tome obavesti poverioca. Poverilac društva je ovlašćen da podnese tužbu sudu , u roku od 15 dan od dana prijema obaveštenja, radi utvrđivanja konačne osnovanosti njegovog potraživanja. Ako to ne učini, njegovo potraživanje će biti prekludirano (nenaplativo), pa društvo neće imati nikakve obaveze povodom tog potraživanja.
Likvidacioni upravnik je dužan da u roku od 30 dana od dana pokretanja likvidacije sastavi i članovima društva dostavi na usvajanje početni likvidacioni bilans. Početni likvidacioni bilans predstavlja vanredni finansijski izveštaj koji se sastavlja u skladu sa pravilima računovodstva i revizije.
Likvidacioni upravnik sastavlja i početni likvidacioni izveštaj, i to najranije 90 dana, a najkasnije 120 dana od dana početka likvidacije. U pomenutom roku izveštaj se podnosi na usvajanje članovima društva, nakon čega se registruje kod APR-a. Ovaj izveštaj mora da sadrži: 1) listu prijavljenih potraživanja 2) listu priznatih potraživanja 3) listu osporenih potraživanja 4) podatak da li je imovina društva dovoljna za namirenje svih obaveza društva 5) neophodne radnje za sprovođenje likvidacije 6) vreme predviđeno za završetak likvidacije. Tek u momentu kada registruje kod APR-a početni finansijski izveštaj, privredno društvo može otpočeti sa plaćanjem radi namirenja potraživanja poverilaca.
Nakon što isplati poverioce, likvidacioni upravnik sastavlja sledeće akte i izveštaje:
Po usvajanju ovih dokumenata, skupština DOO dvotrećinskom većinom donosi odluku o okončanju likvidacije. Registracijom ove odluke DOO se briše iz registra kod APR-a i zvanično prestaje da postoji.
Likvidacioni ostatak predstavlja imovinu društva koja preostane nakon izmirenja svih obaveza koje društvo ima. Raspodeljuje se među članovima društva u skladu sa odlukom o raspodeli likvidacionog ostatka. Kod DOO, ako osnivačkim aktom nije drugačije predviđeno likvidacioni ostatak se deli među članovima srazmerno veličini njihovih udela u društvu.
Ukoliko Vam treba pravna pomoć u postupku likvidacije Vaše firme, pozovite Advokatsku kancelariju Sarić.
