Osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću u Slovačkoj je vrlo slično osnivanju DOO u Srbiji. S.R.O. ( spoločnosť s ručením obmedzeným) pandam srpskom DOO, može da osnuje svako pravno ili fizičko lice. Jedini uslov je da lice koje želi da osnuje S.R.O. nije krivično kažnjavano, a šta se dokazuje uverenjem o nekažnjavanju iz zemlje porekla, koje mora biti snabdeveno apostil pečatom.
Jednako kao DOO i S.R.O. predstavlja privredno društvo u kome su 1 ili više članova društva vlasnici udela u osnovnom kapitalu društva. Članovi ne odgovaraju za obaveze društva, odnosno oni odgovaraju samo do visine svog uloga. Minimalni upisani osnovni kapital iznosi 5.000 evra i isti se ne mora uplatiti odmah prilikom osnivanja, već se mora samo upisati, a u osnivačkom aktu se mora odrediti u kom roku će član društva uplatiti ulog, a najkasnije u roku od 5 godina od dana osnivanja firme.
S.R.O posluje i učestvuje u pravnom prometu pod svojim poslovnim imenom koje se mora registrovati u Trgovinskom registru. Naziv firme se mora razlikovati od naziva druge firme tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugom firmom.
Za osnivanje S.R.O. je potrebno da firma ima poslovnu adresu. U poslednje vreme sve više se govori o virtuelnom sedištu, što bi se moglo smatrati da za niže troškove firmama se nudi adresa sedišta za registraciju, usluga preuzimanja pošte, filtriranje i preusmeravanje poruka, čak i mogućnost povremenog korišćenja prostorija za slučaj da za tim postoji potreba.
Prilikom osnivanja S.R.O. klijent mora da odabere delatnost kojom će se firma baviti. Dok srpski DOO ima jednu pretežnu delatnost koju registruje, on može obavljati i druge delatnosti koje nisu zakonom zabranje nezavisno da li su odredjene osnivačkim aktom, slovački S.R.O može obavljati samo one deletanosti koje registruje u Trgovinskom registru. Broj delatnosti koje će S.R.O. registrovati nije ograničen.
Klijent koji osniva firmu u Slovačkoj mora da donese odluku da li će direktor u S.R.O biti lice koje je državljanin Evropske unije ili lice koje dolazi iz trećih zemalja ( na primer Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo). Razlika je u tome da državljanu Evropske unije po osnovu prava i slobode kretanja radnika u Evropskoj uniji, ne treba radna dozvola koju izdaje nadležni ogran u Slovačkoj, dok za državljane trećih zemalja koji bi bili direktori u slovačkoj firmi su predvidjeni uslovi u obliku radne dozvole i privremenog boravka po osnovu zaposlenja. Takodje, za državljane trećih zemalja koji bi bili direktori predvidjeno je da moraju deponovati odredjena novčana sredstva na račun banke u Slovačkoj, kao jedan od uslova za dobijanja radne dozvole i odobravanja boravka.
Dakle, ukoliko želite da direktor u S.R.O. bude državljanin na primer Srbije, direkor mora podneti zahtev za odobrenje privremenog boravka i zahtev za radnu dozvolu po osnovu zaposlenja. Radnu dozvolu izdaje nadležna Nacionalna služba za zapošljavanje R. Slovačke prema sedištu firme nakon isteka oglasa na tržištu rada, a koji se obavezno objavljuje. Dozvolu za boravak izdaje Uprava za strance nakon registracije firme, u roku od 90 dana od dana podnošenja zahteva. Boravišna dozvola se odobrava u trajanju od godinu dana, nakon toga se mora podneti zahtev za produženje boravka.
Nakon registracije firme potrebno je da otvorite račun u banci. Ukoliko se odlučite da direktor u firmi bude državljanin treće zemlje račun u banci je potrebno da otvori i direktor na koji će deponovati novac, a o čemu će banka izdati potvrdu, koja je jedan od uslova za dobijanje radne i boravišne dozvole.
Advokatska kancelarija Sarić saradjuje sa advokatima u Slovačkoj i pruža podršku u procesu osnivanja S.R.O., obezbedjuje sedište za firmu, pruža pravnu pomoć u procesu odobravanja radne i boravišne dozvole. Ukoliko želite da postanete vlasnik slovačke firme kontaktirajte Advokatsku kancelariju Sarić.
